Zablude koje ljudima menjaju doživljavanje stvarnosti

Psihološke operacije koje se preko medija besomučno i veoma agresivno poslednjih godina sprovode u Srbiji kao da ne primećuju jedino domaći "intelektualci" i "medijski stručnjaci". Masovno mentalno trovanje nacije otišlo je tako daleko da danas i najnepismeniji u Srbiji shvataju da su nam sve državne i društvene institucije uključujući škole i medije – patološke tvorevine.

Da li ste se možda zapitali zašto ne možemo direktno pred kamerama – "uživo" da pratimo famozne pregovore u političkom trouglu Ešton -Tači – Dačić iz Brisela i Prištine i da čujemo i vidimo ko šta govori , ko čita ono što govori, ko se oko čega i sa čim slaže ili ne?

Možete li da zamislite, pošto niste neposredan svedok razgovora, da ovo društvance sedi i ćaska o fudbalu i lepom vremenu, da bi se nakon sat, dva pojavili pred kamerama i dali izjavu koju im je nako sa strane napisao? Neko ko je kao reditelj ili scenarista, za koga niko u javnosti ne zna da je uključen u takozvane pregovore.

„Najveći greh ljudskog uma je verovati stvarima bez dokaza", zapisao je još pre sedamdeset godina engleski pisac Aldus Haksli, predosećajući ili znajući tačno šta u budućnosti donosi novo informatičko društvo drogiranih tj. Hrabri novi svet (globalistički svet povezanih svetskih trgovaca koji drogom i iluzijama od malih nogu upravljaju ljudskim životima i njihovim umom.)

Pošto je Novi svet (informatičko društvo), u koje smo svi umreženi kao u velikoj bazi podataka kojom raspolaže trgovačka vlastela, već uveliko deo naše stvarnosti i mi smo praktično odrasli u njemu, pogledajmo malo širu sliku naše realnosti.

Dakle, na koliko svetskih događaja koji su bili udarne vesti u medijima poslednjih nekoliko decenija, ste bili lično svedok? Da li ste videli avione koji su udarili u STC u Njujorku? Možda ste videli Andersa Brejvika u Norveškoj kako masovno ubija kampere na ostrvu? Ili ste videli snajperistu koji je pucao u Đinđića 2003? Da li ste videli nekog bombaša samoubicu kako opasan eksplozivom utrčava u autobus pun putnika u Londonu ili u Tel Avivu? Ili ste lično bili prisutni linčovanju i ubistvu Moamera Gadafija? Da li ste videli nekog masovnog ubicu kako utrčava u neku školu i puca po deci? Čak ni masovnog ubicu iz Velike Ivanče niko u Srbiji nije video kako ubija i samoubija se.

Sve su ovo bili događaji kojima niste prisustvovali, ali ste potpuno uvereni da su se baš tako odigrali kako su to preneli mediji. U stvari mediji obično informacije dobijaju od takozvanih informativnih agencija i samo ih prenose. Mediji su samo posrednici, pa novinari i nisu svedoci događaja. Većinu informacija ne mogu ni da provere. Logično, jer novinari sede u redakcijama i ne znaju gde će se nešto dogoditi da bi bili na licu mesta. Kada odu na "lice mesta", nakon događaja tamo ih već čekaju "svedoci" koji su spremni da pričaju u kamare i brzo dobiju izveštaj policije.

Tek tada novinari imaju prvu sliku događaja i onda po njoj dalje mogu da sklapaju svoju novinarsku priču. Informacija informativne agencije, policije i "svedoka" (koji obično ne vole da im se objavi ime) postaju kao matrica za goblen, u koji će novinar "ubadati" svoj novinarski tekst.

Ako pažljivo pročitate svaki do ovih novinarskih izveštavanja i imate sklonost da samostalno rasuđujete, postaviće vam se možda i pitanja koja, za divno čudo, novinara nisu zanimala.

Ili su ga možda zanimala, ali je urednik zaključio da to ne treba da se objavi. Novinari znaju da urednici imaju poslednju reč, i oni zato i postoje. Dakle, govoriti o slobodi informisanja, znači govoriti o jednom sistemu rada koji se naziva "oblast informisanja". Da ova oblast funkcioniše kako treba zaduženi su ministri za medije. Tako informisanje ne znači i prikazivanje istine.

Kome su potrebne informativne agencije

Da li znate da informativnom agencijom Rojters upravlja bankarski kartel sa sedištem u Londonu, i da je ova privatna agencija koju je osnovao Pol Rojter 1851. nastala sa idejom da se informisanje u Velikoj Britaniji napravi na principu propagandnih pamfleta kakvi su korišćeni tokom velike evropske revolucije nazvane "Proleće nacija" , kada su u "ime naroda" bankari širom Evrope u 19. veku rušili autohtone vlastelinske porodice i onda na prestole dovodili korumpirane članove porodica spremne na kooperaciju sa međunarodnim trgovcima i bankarima i dajući im titule kraljeva ili uspostavljajući demokratiju. Naravno u svim ovim "demokratskim državama" je upravljala tajna agentura. Tako je sredinom 19. veka u Evropi nastupalo revolucionarno "proleće" u Francuskoj, Nemačkoj, Italiji, Austriji, Danskoj, Rumuniji…Engleski presto je "prekomponovan" još u 17. veku sa revolucijom Olivera Kromvela.

"Asošijeted pres", sa sedištem u Njujorku i ispostavama širom sveta, pruža informacije (matricu za goblen) za 2000 medija u SAD (neformalnoj britanskoj koloniji) koji onda od toga prave novinarski "goblen". Oni su ti koji znaju kada se i gde oglašavao Osama bin Laden nakon svojih famoznih terorističkih napada po građanima SAD.

Naravno, bin Laden nikada nije terorisao bogataše i vlastelu, već isključivo običan narod kojima je tako uterivan strah u kosti i ojačavan policijski aparat. Odbrana od ovog zla je jedino jaka policijska država koja će nadgledati svakog građanina, jer se teroristi upravo tako kreću i ponašaju- kao obični građani. I to su građani morali sami da zaključe nakon svih grozomornih informacija o terorizmu koje su im mediji plasirali.

ADL (Antidifamacijska liga) koja takođe ima sedište u Njujorku, ima zadatak da medijima u Izraelu šalje informacije o antisemistkim ispadima bilo gde u SAD ili u svetu. I mediji u Izraelu to bez provere objavljuju. Tako Izraelci zaključuju da čitav svet mrzi Jevreje i da zato Izraelci stalno moraju da budu u statusu rezervne vojske spremni na razne provokacije i eventualne terorističke napade. I svi Jevreji sveta zato uvek moraju biti međusobno povezani, kao deca u strahu da se ne izgube.

Sejanje straha i zabluda preko medija nazivaju se psihološkim operacijama. I one su deo arsenala specijalnog rata. Prosto objašnjeno: postavite krišom (preko neke tajne službe) eksploziv u autobus gradskog saobraćaja, dignete ga u vazduh (životi običnih ljudi za vlastelu su vredni kao i životinjski) i pustite informaciju da se preko nekog sajta oglasila teroristička organizacija XY koja preti da će još dizati u vazduh autobuse po gradu tako što će njihovi bombaši ulaziti u njih sa eksplozivom oko pojasa. I naravno država će morati da preduzme mere, što znači da u svaki autobus postavi kamere (kupiće ih parama iz državnog budžeta) i onda će se u svaki autobus ubaciti po dva, tri policajca koji će svakog putnika pre nego što uđe pregledati detektorom (kupljenim takođe novcem poreznika) i podrazumeva se da ćete morati i kartu za autobus odmah da pokažete. I tako će se građani voziti pod punim obezbeđenjem u pratnji policije kao robijaši. Ustvari, život danas u gradovima je već postao život u policijskim logorima, baš kao što su o tome pisali Orvel i Haksli.

Ali, živeti u logoru kod ljudi može stvoriti neprijateljsko osećanje i tenziju, te može izazvati pobunu. Zato se vlastela dosetila da logor organizuje tako da vi kao rob toga uopšte niste svesni. Tako ćete biti fizički u lancima, ali vaš um to neće registrovati, jer će biti okupiran iluzionističkim slikama demokratije i građanske slobode koje ga prikazuju kao slobodno biće. I to je najperfidnija i najsurovija prevara koju su vladarski umovi (uz pomoć vatikanskih duhovnih stratega) ikada smislili od kada postoji ljudska zajednica. To je upravo društvo drogiranih u kome mi danas živimo. Za održavanje ove iluzije najpre je potrebno ljudima oduzeti moć rasuđivanja odnosno svesti što više ljudi na nivo životinja.

Životinje sa farme Velikog Brata

Životinja je ono to se samo hrani, samo se kreće i razmnožava. Više vrste životinja koje mogu lako da zadovolje svoje životinjske nagone, sposobne su i da prekraćuju višak vremena zabavom i međusobnim druženjem i igrom. Znate da sa svojim uhranjenim kućnim ljubimcima morate da se igrate, jer se od dosade unervoze. A umeju i da budu ljubomorni i gramzivi.

Ljudi se razlikuju od životinja upravo po tome što mogu da stvaraju i rasuđuju, pa ljude ne vode kroz život nagoni već vera. Naravno, pod uslovom da nisu mentalno zaostali u razvoju. I to su znali još drevni vladari i njihovi sveštenici koji su im izmišljali razne trikove kako bi im narod držali u pokornosti plašeći ih zagrobnim životom, u paklu i bodrili ih rajskim životom ako budu vladaru dobri.

Zato je francuski filozof Deni Didro još odavno zapisao: "Čovek neće biti slobodan sve dok i poslednji vladar ne bude zadavljen utrobom poslednjeg sveštenika". Dakle, crkva nikada nije služila narodu, već isključivo vlasteli.

Frojdova teorija koju su u školama za robove promovisali moderni vladari u 19. veku, puka je naučna laž, kojom je vlastela nastojala da kod ljudi stvori iluziju o tome da su oni samo životinje koje hodaju na dve noge i stalno potiskuju svoje životinjske (krokodilske) nagone u svoj "nesvesni" deo bića. I onda im se te slike iz "nesvesnog" nekako pojavljuju u snovima. Jedino su zaboravili da vam kažu kako vam se iz "nesvesnog" nikada neće pojaviti slike koje nikada niste videli ili o kojima nikakvu informaciju nikada niste dobili. Da li sanjate kako kljucate zrnevlje kao ptica, ili pasete travu kao govedo, ili ronite pod vodom kao krokodil da bi ste ulovili hranu? Ali, edukovani robovi su u ovu Frojdovu "nauku" poverovali.

Droge menjaju percepciju

Aldus Haksli (iz poznate građanske intelektualne engleske porodice) u svom delu "Vrata percepcije" iz 1956. godine, opisao je svoje upečatljivo iskustvo proširenja percepcije uz pomoć meskalina, psihotropske supstance koja se prirodno stvara u nekim vrstama kaktusa (pejot). Ova supstanca tako menja hemiju mozga (preciznije frekvenciju pojedinih molekula).

Haksli je tako opisao "fantastičan" svet blještavih boja , prepun detalja koje je moguće videti samo pod dejstvom ovakvih supstanci. On je verovao da je time ušao u jedan paralelni univerzum koji postoji uporedo sa našim, ali mi nismo u stanju da ga vidimo. Tako je počeo da mašta o svetu u kome bi bili uklonjeni svi socijalni filteri naše duhovne percepcije i sva kulturna i moralna uslovljavanja i barijere i čovek bi se onda suočio samo sa svojom prirodom i sa realnošću koja nam je prirodno data, a koje smo lišeni zbog društvenih stega, te živimo u jednoj retuširanoj stvarnosti punoj iluzija koje su vremenom potpuno usađene u naš mentalni sklop.

Haksli je očigledno bio nezadovoljan našom urođenom snagom percepcije onako kako je to priroda čoveku odredila, jer nam nije dala da vidimo svet u fraktalnim detaljima i bojama i raznovrsnijim svetlosnim tonovima, da čujemo zvuk ispod ili iznad frekvencijskog slušnog praga, nije nam dala da osetimo čulima prirodu kako je posećuju bube, gušteri ili ptice? I o tome je pisao i intrigirao svoje čitaoce.

Ali zašto bi smo mi to menjali? Zato što smo zaključili, kao Satanisti, da priroda nije savršena? Ili zato što je promena percepcije upravo ono šta su želeli vladari za svoje robove. Ta percepcija sveta kod nas robova mora da bude takva da ne vidimo da smo robovi, da ne vidimo lance, da ne vidimo da nas hrane kostima i hemikalijama, da ne vidimo da nas nadziru i prate naoružani policajci, takozvani bezbednjaci i razni špijuni i agenti.

Da li je Haksli (čija je su knjige bile ponegde i zabranjivane) bio samo promoter Satanizma nove religije bogate londonske vlastele koja je spremala Hrabri novi svet (društvo drogiranih) ili je samo predosetio kako se neka mentalna prepreka iz ljudi može ukloniti ili im se "implantirati" menjajući našu percepciju stvarnosti? Ali, mi smo danas upravo produkt te promenjene percepcije sa kojom je eksperimentisao Haksli, a vlastela te eksperimente sprovela u stvarnost. Naša percepcija je zaista promenjena i uz pomoć medija i stvarnih narkotika. Narkomanija nije fenomen koji je nastao sam od sebe, kako će vam to rastumačiti "stručnjaci"već je namerno posejana.

Danas televizija, knjige (obeležene kao "bestseleri"), pop muzika i pop idoli (suštinski plitkoumni i bezvredni pojedinci poput glumaca, muzikanata i sportista) postali su neka vrsta duhovne droge za mase koja im je potpuno promenila percepciju sveta. Kao dopuna ovome idu zaista i razna narkotička sredstva, koja se masovno plasiraju širom sveta posebno mladim ljudima, dok je policija tobože nemoćna da spreči ovu takozvanu narko mafiju (iako je mnogima dobro poznato da se ovim poslom bave upravo tajne službe mnogih država kojima nevidljivo vlada pomenuta vlastela).

Kakva je danas popularna muzika za mase? Ima li tu uopšte muzike ili je u pitanju samo jedan stalno ponavljajući agresivni tonski puls ispunjen rečima za koji mi verujemo da je muzika? Probajte da sa la,la, la otpevate neki poznati hit. Ako niste u stanju to znači da u njemu nema muzike. Znaju li milioni mladih širom sveta danas šta je zaista muzika i kako ona deluje na harmoničan protok energije u našem organizmu? Percepcija muzike je danas izmenjena. Ona izaziva agresivnost i uznemirenje i mi je tako i prihvatamo. Ova "muzika" nam je potrebna da nas "podigne" kao droga.

Ako su u pitanju filmovi, vidite da u njima dominira nasilje, seks, ubistva, policija, pištolji, vrištanje, svađa, katastrofe, užasi...To je upravo ono što će vam i dolaziti u snove. Naše shvatanje "umetnosti" je danas promenjeno. Knjige moraju biti napisane lako, prostim rečenicama, sa obaveznim opisom seksa i sa glavnim likovima koji imaju neki konflikt ili sa samim sobom ili sa drugima. Lep i harmoničan prikaz života nije zanimljiv za knjige, a čitavo izdavaštvo i medije u svetu nastoji da kontroliše masonerija.

Oslobađanje, oslobađanje…

Oslobađanje od zastarelih moralnih normi, oslobađanje ličnosti od ukorenjenog društvenog uticaja, oslobađanje dece od roditeljskog nadzora, oslobađanja muškaraca od dominantnosti, muževnosti i snage, oslobađanje žena od potčinjenosti i ekonomske zavisnosti, oslobađanje od nepotrebnog razmišljanja ("stručnjaci će to da rade za vas") svelo je ogroman broj ljudi danas na nivo domaćih životinja koje se bezbrižno igraju i zabavljaju dok ih gazde hrane (sintetičkim kostima, hormonima i genetski modifikovanom hranom) i održavaju u lagodnom duhovnom životu savremene civilizacije.

Danas mnogi ljudi – životinje čak i ne znaju da moraju najpre da nauče da razmišljaju i da ova veština ne dolazi prirodno sama od sebe. Učimo da igramo fudbal i tenis, da vozimo automobil, ali ne i da razmišljamo. Tako stižemo do još jedne iluzije- škola služi da nam u mozak implementira tobože naučne činjenice, a koje niti jedan profesor ili učitelj nikada nije mogao da proveri. Mi učimo da verujemo zvanično utemeljenoj "nauci" i takozvanim "stručnjacima". I zato je Frojdova teorija deo školskog programa.

Verujemo u reči i dela ljudi koji su dobitnici "uglednih" nagrada. Ali ko im daje te nagrade i sa kojim ciljem? Pa , dobijaju ih upravo zato da bi postali ugledni. Nobelova nagrada je upravo takva "ugledna nagrada". Bez obzira što mnoga ovakva "naučna" dela nemaju veze sa istinom. Nikola Tesla je, naprotiv, decenijama skrivan iz svih školskih udžbenika.

Deca danas masovno komuniciraju preko Fejsbuka i Tvitera i setinguju komjuterske programe, gledaju TV i žive u virtuelnom svetu informatičkog društva. Uskratite im hranu iz supermarketa i zatvorite slavinu sa vodom i oni neće znati kako da prežive. Najmoćniji PR agenture danas su u stvari nevidljivi centri koji obliku nauku i javno mnjenje na sasvim drugačiji način nego što to čini komercijalna propaganda.

Ako pažljivo pogledate danas sve srpske medije (koje kontroliše masonerija) videćete da su zabava, seks i sport obavezno štivo. Razni rijaliti šou programi, nemaju za cilj ništa drugo osim da vam u svest usade takvu percepciju stvarnosti (rijalitija): svi ste vi životinje koje teže samo da jedu, zabavljaju se, ljubomorno se svađaju, tuku i intrigaše. Seks je zabava najprimitivnija. Složenije zabave traže alatke, ali životinja ne ume da ih napravi. Zato svi mediji u Srbiji moraju da izveštavaju o događanjima na Farmi jer su svi srpski mediji samo agenture za sprovođenje ove psihološke operacije. I moderna muzika je zato simplifikovana- za životinje.

Naučno stvaranje javnog mišljenja

U knjizi "Trust Us We’re Experts", Džon Stauber i Šeldon Rampton skupili su mnoštvo podataka o tome kako se naučno stvara javno mišljenje u Americi. Čuli ste već mnogo puta u vestima kako je "javnost zgrožena izjavom…", ili "događaj je izazvao veliku pažnju javnosti". Naravno, ovakve tvrdnje su puka izmišljotina, jer javnost nikada nije imala mogućnost da utiče na urednički odabir vesti.

Javno mišljenje je uvek samo jedna moćna poštapalica urednika kako bi opravdali navodno "svoj" izbor informacija za prezentovanje javnosti. Ali bombardovanje određenim i veoma perfidno obrađenim informacijama i te kako izaziva efekat kod formiranja mišljenja pojedinaca prosečne inteligencije.

Tako se u pomenutoj knjizi, koja prati uticaj na javnost (PR profesiju) u poslednjih 100 godina, analizira i rad Edvarda L. Bernajsa, koji se smatra rodonačelnikom "spina" (uvrtanja informacija).

Poznate su njegove beleške nazvane Propaganda. Ova reč inače vodi poreklo od vatikanske organizacije za manipulisanje vernicima (Congregatio de propaganda fide), a koju je osnovao Papa Grgur XV u XVII veku. Za svoju propagandu Bernajs je uzimao ideje od svog ujaka Sigmunda Frojda (koji je ljude poistovetio sa životinjama) i primenjivao ih u novoj nauci masovnog ubeđivanja.

Ali, umesto da otkriva skrivene misli iz ljudskog "nesvesnog" (kao što je radio Frojd) on je koristio iste tema kako bi stvorio iluziju (sa ljudskim nesvesnim željama) u koje je implementirao svoje marketinške ciljeve. Tako je seks postao veoma važan u životu ljudi, dobar zavodljiv izgled, fitnes, garderoba, društveni položaj…I sve to je prodavalo cigarete, automobile, hranu i dr.

U tom smislu, najzanimljivija je poznata Bernajsova rečenica:

"…Oni koji manipulišu nevidljivim društvenim mehanizmom čine nevidljivu vladu koja je istinski vladajuća sila u državi. Mi smo vođeni, naš um je modeliran u kalupu, naši ukusi su formirani, naše ideje je kreirao neko za koga nikada nismo čuli. To je logičan rezultat načina rada po kojem je naše društvo organizovano. Ogroman broj ljudi mora funkcionisati na ovom principu kako bi se glatko uklopili u društvenu zajednicu. U skoro svakom našem delanju, bilo u sferi biznisa ili politike, u našem društvenom vođenju ili etičkom razmišljanju, mi smo vođeni relativno malom grupom ljudi koja razume mentalne procese i društvene obrasce masa. Oni su ti koji vuku konce kojima kontrolišu javno mišljenje".




Izvor: Ivona Živković, ©Geto Srbija

Programirana demokratija

Među nama sigurno postoji velika većina koja je svesna da ljudi koji stoje na čelu naših vlada nisu isti oni ljudi koji zaista upravljaju političkim i državnim pitanjima, kako unutrašnje tako i spoljne politike. Mnoge od nas to je navelo na traženje istine u alternativnoj literaturi, kod autora biltena koji su poput mene tragali, ali nisu uvek uspeli da otkriju šta je zapravo razlog zbog čega su modern (demokratske) države smrtno bolesne zemlje.

„Traži pa ćeš naći" nije uvek bilo načelo koje je važilo za tu grupu ljudi. Ali, otkrili smo činjenicu da stanovništvo tih država žive u potpunom mraku, da većini do toga nije stalo i da se ne trude da otkriju kuda se to njihova zemlja uputila, potpuno sigurni u to da će je uvek imati i da će ona uvek biti tu. Najveći deo stanovništva je izmanipulisan (programiran) da upravo tako reaguje i takav stav je upravo ono što tajna vlada želi da postigne. Često čujemo kako „oni" čine ovo ili ono. Izgleda kao da „oni", bukvalno, prolaze nekažnjeno za zločine. „Oni" su ti koji povećavaju poreze, šalju naše sinove i kćerke da ginu u ratovima od kojih zemlja nema nikakve koristi. Čini nam se da su „oni", izvan našeg domašaja, daleko od očiju javnosti, frustrirajuće nedostižni kada je reč o pokretanju bilo kakve akcije protiv „njih". Takvo stanje traje već decenijama.

Koliko god više neko istraživao o kontroli uma, to će sigurnije doći do zaključka da već duže vreme postoji koordinisan scenario sa ciljem da od ljudske vrste stvore ne-misleće automate.

Već dugo vremena “elita” pokušava da dobije moć nad masama; kontrola uma je orkestrirana od strane onih koji proučavaju ljudsko ponašanje sa ciljem da maloj grupi “elite” podjarme velike delove populacije. Danas smo ušli u opasnu fazu kada je kontrola uma ovladala fizičkim i naučnim dimenzijama i tako preti da postane stalan faktor ukoliko ne postanemo svesni mehanizama koji su na raspolaganju tehnokratskim diktaturama koji deluju na globalnom nivou.

Moderna kontrola uma je psihološka i tehnološka. Testovi pokazuju da sa jednostavnim objavljivanjem metoda umne kontrole, redukujemo efekte ili ih čak eliminišemo, barem u delu kontrole uma kroz reklamu i propagandu. Mnogo je teže obračunati se sa fizičkim intruzijama koje vojno-industrijski kompleks nastavlja da razvija i poboljšava.

1. Edukacija – Ovo je najočigledniji i najpodmukliji način umne kontrole. Ovaj način je oduvek bio san svakoga diktatora, da „edukuje“ decu koju je prirodno lako impresionirati, i kao takav je kroz istoriju bio najzastupljeniji u komunističkim i fašističkim tiranijana. Niko nije bio više uspešan u razotkrivanju ove vrste metode od Charlotte Iserbyt – svako može početi istraživanje na ovu temu ako preuzmje besplatnu PDF knjigu pod nazivom: “The Deliberate Dumbing Down of America“ (“Namerno zatupljivanje Amerike”) koja objašnjava ulogu globalnih fondacija u oblikovanju budućnosti s namerom da produkuje podložne drone-radilice kojim će upravljati potpuno edukovna, svesna elitna klasa.

2. Reklamiranje i propaganda – Edward Bernays je često citiran izumitelj konzumacijske kulture koja je dizajnirana da bi primarno ciljala na ljudski self-image (ili nedostatak istoga) s ciljem da želju promene u potrebu. Ovo je posebno namenjeno proizvodima kao što su cigarete, na primer. Bernays je, takođe, primetio u knjizi Propaganda izdatoj 1928., da je „propaganda izvršna ruka nevidljive vlasti.“ Ovo se najjasnije može videti u modernoj policijskoj državi i sve brojnijim građanima snitch culture, (kako građani postaju oči i uši države) zapakovano u pseudo-patriotska načela Rata protiv Terora. Sve jača konsolidacija medija je omogućila da se cele korporativne strukture spoje sa vladom, koja sada koristi koncept: propaganda placement (ubacivanja propagande). Mediji: štampa, filmovi, televizija i kablovske vesti sada mogu raditi neprimetno u integraciji potpunih poruka koje se čine kao deo istine jer dolaze iz brojnih izvora, simulatno. Kada neko postane podešen i identifikuje se sa „porukama“ ta osoba će ih svugde preslikati. I sve to bez pominjanja subliminal messaging (subliminalnih poruka).

3. Prediktivno programiranje – Mnogi još uvek odbijaju postojanje predictive programming (prediktivnog – predskazujućeg programiranja). Pozvao bih svakoga ko čita ovaj tekst da pregleda mnoge dokumentarce koje je napravio Alan Watt i da sam dođe do zaključka. Prediktivno programiranje ima svoje poreklo u uglavnom elitističkom Holivudu, gde filmovi mogu ponuditi veliku viziju smera u kom smeru bi se društvo trebalo kretati. Samo pogledajte knjige i filmove za koje ste mislili da su „malo preterali“ ili „naučnu fantastiku“ i dobro pogledajte u društvo danas. Za detaljniji rad na ovu temu u specifične primere pročitajte: Vigilant Citizen koja je odličan izvor informacija koje će vam predstaviti bolji uvid u „zabavu“ u potpuno drugačijem svetlu.

4. Sport, politika, religija – Neki bi se mogli uvrediti jer religiju čak i politiku stavljamo zajedno sa sportom kao metodu kontrole uma. Centralna tema – cilj je: podeli pa zavladaj. Tehnika je potpuno jednostavna: napraviti kratki spoj u prirodnoj tendenciji ljudi da sarađuju da bi opstali, naučiti ih da formiraju timove koje su orijentisani na dominaciju i pobedu. Sport je oduvek imao ključnu ulogu u distrakciji sa plemenskih tendencija na nevažne događaje (koji su u modernoj Americi dobili smešne proporcije kada izbijaju protesti jer neka sportska zvezda napušta njihov grad), dok su esencijalne ljudske vrednosti kao što je sloboda ostavljene po strani kao nevažne. Politička neslaganja su striktno u levičarskoj – desničarskoj paradigmi lako kontrolisane opozicije, dok je religija potpora u gotovo svakom ratu kroz istoriju.

5. Hrana, voda i vazduh – Dodaci prehrani i piću i drugi otrovi u hrani (poisons) bukvalno menjaju moždanu hemiju da bi stvorili poslušnost i apatiju. Flor u vodi za piće je dokazan uzrok smanjenja koeficijenta inteligencije, Aspartam, mono-natrijum glutamat (MSG) su excitotoxins koji uzbuđuju moždane ćelije dok one ne umru, i lako su dostupni u brzoj hrani koja sadrži ove otrove i koja je uopšteno stvorila populaciju kojoj nedostaje fokus i motivacija u bilo kojoj životnoj aktivnosti. Većina ljudi je savršeno doterana za pasivnu poslušnost i prihvatanje diktatorske elite. Iako ste odlučili da posebno pratite svoju ishranu, oni su u potpunosti spremni poprskati (spray) populaciju iz vazduha.

6. Droge/lekovi – Ovo može biti bilo koja supstanca koja izaziva zavisnost, a misija kontrolora uma je upravo da postanete zavisni o nečemu. Jedan od glavnih činioca moderne kontrole uma je psihijatrija koja ima za cilj da definiše sve ljude po nekim poremećajima, da bi ograničili ljudski potencijal. Ovo je predviđeno u knjizi: Brave New World. Danas je to dovedeno do još većih ekstrema jer je medicinska tiranija (medical tyranny) gotovo svakog svrstala u neku vrstu poremećaja – naročito one koji propituju autoritete. Korišćenje nervnih droga/lekova u vojsci dovelo je do rekordnog broja samoubistava. Najgore od svega, moderna drogeraška država ima uticaj nad 25% dece u SAD-u (25% of U.S. children) i kontroliše ih lekovima za otupljivanje uma.

7. Vojni testovi – Vojska ima dugu istoriju testiranja umne kontrole. Umovi iz vojske su možda najpokorniji, kao i oni koji žele vojne karijere i koji uopšteno rezonuju sa strukturama hijerarhije, kontrole i koji imaju potrebu za neupitnom pokornošću prema misiji. Zbog sve većeg broja vojnog osoblja koji preispituje svoju indoktrinaciju, nedavno se pojavila priča koja je obelodanila planove DARPA za primenu “Van-telesnih šlemova” za umnu kontrolu (transcranial mind control helmets) kojim bi ih držala fokusiranim na misiju.

8. Elektromagnetski spektar – Elektromagnetski spektri koji nas obuhvataju odašiljani su modernim uređajima koje svakodnevno koristimo, a koji su se pokazali da imaju dubok uticaj na moždane funkcije. U prećutnom priznanju kako je sve to moguće, jedan naučnik je radio na „božjem šlemu“ (god helmet) da bi indukovao vizije tako što će promeniti elektromagnetsko polje mozga. Naša “moderna supa” (modern soup) nas je pasivno “kupal” u potencijalno stanje menjanja umnih talasa, dok su široke mogućnosti od na primer telefonskih tornjeva-antena (cell phone towers) sada dostupne svim kontrolorima uma koji žele mnogo direktnije intervencije.

9. Televizija, računar i „brzina titraja ekrana“ – je dovoljno loša da sve što je „programirano“ na vašem TV-u (kojim upravljate putem daljinskog „upravljača“) je napravljeno da bi vas opustilo za umno kontrolisanje, gotovo da vas dovede do uspavljivanja, čineći ga tako psiho-socijalnim oružjem ((psycho-social weapon). Test brzine titraja ekrana je pokazao da se menjaju moždani alfa-talasi i tako nastaje hipnoza. Brzina titraja zaslona računara je manja, ali kroz video igrice, socijalne mreže i osnovne strukture koje preopterete mozak sa informacijama, brz ritam modernih komunikacija indukuje ADHD stanje. Studija o video igrama je otkrila da duže igranje istih rezultira smanjenim protokom krvi u mozak, i tako okida umnu kontrolu (sapping emotional control). Šta više, role-playing igrice nalikuju na scenarija policijske države koja služe da bi uništila konekciju (povezanost) sa realnošću. Možete pogledati WikiLeaks video pod nazivom: Collateral Murder i sa tim bi trebalo biti upoznati svi oni koji su igrali igrice kao što je: Call of Duty.

10. Nanoboti – Iz naučne fantastike direktno u moderan mozak – nanoboti su na na putu ostvarenja. Direktne modifikacije mozga su već upakovane u „neuro-inženjering.“ Čudno istraživanje (article) iz 2009. godine otkrilo je da su direktne manipulacije mozga preko optičkih vlakana malo neuredan proces ali jednom kada se vlakna instaliraju „mogu nekoga učiniti srećnim na samo jedan pritisak dugmeta“. Nanobot-i dovode procese mozga na automatizovan nivo, premošćujući moždane molekule jednu po jednu. Još gore, ovi mini-droidi se mogu sami replikovati, što nas dovodi do toga da se ozbiljno zapitamo da li će se takav duh ikada više moći vratiti u bocu, kada se jednom bude oslobodio. Očekuje se da će nanoboti biti stvarnost u ranim 2020-tim.

Na putu je organizovan napor da se uspe upravljati i predvideti ljudsko ponašanje tako da socijalni naučnici i diktatorska elita mogu da kontrolišu mase i da se mogu odbraniti od napada eventualno potpuno probuđenih i slobodnih ljudi. Jedino ako se probudimo, možemo okončati njihove namere da nas potpuno uspavaju, i tako imamo šanse da očuvamo svoju slobodnu volju.



Izvor: http://vizionarski.wordpress.com